На данашњем Криту око 3000 година пре нове ере развила се напредна цивилизација. Ова цивилизација градила је велике палате, имала развијену културу, писмо и трговину у рангу са древним цивилизацијама Блиског Истока и централне Азије. И тако је треба посматрати, не као нешто ново и напредно карактеристично за европу већ као најзападнију тачку напредних цивилизација истока тог доба. Митски краљ Миној везује се за ову цивилизацију па се по њему и зове Минојска цивилизација. И данас се на Криту види богатство ове цивилизације. Град Кносос, Фестос као и остаци других градова на Криту сведоче о богатству и напредности Минојске цивилизације. Као и све цивилизације и ова је доживела свој крај а наследила ју је Микенска која је имала средиште у граду Микени на Пелопонезу. Минојски градови и палате пали су под утицај ове ратничке културе која је преузела све што је било добро од Минојаца. У том периоду веза између Микене и Крита била је јака па тако постоји теорија да су господари Микенских палата били у ствари критски принчеви. Крај Бронзаног доба довео је до краја и Микенску цивилизацију и њено политичко устројство. Година 1100 узима се за крај Микенске културе и тада креће такозвано „мрачно доба“ Грчке које ће трајати наредних 300 година.
Микена
Из тог периода становништво излази жељно развоја и освајања нових територија што је доволео до колонизација егејских и јонских острва, црноморске, италијанске као и турске обале. Настао је велики број независних градова држава, полиса. Водећи и често сукобљени полиси су Атина и Спарта. Свака од њих, Атина као демократија и Спарта као војна држава, у одређеном тренутку имала је примат на другом. Оно што их је повезивало је заједнички непријатељ, моћно Персијско царство. Грчки полиси су у више наврата одбили нападе моћне персијске армије. На крају, Грчки полиси били су освојени од крајње неочекиваног ривала. Македонска племена на челу са Филипом су освојила и ујединала Грчке полисте у другој половини 4. века пре нове ере. После Филипа на власт долази један од највећих светских војсковођа Александар Македонски. Александар је владао од 336. до 323. године пре нове ере и за свог живота освојио је Блиски Исток, Египат и Персију. Ишао је на крај тада познатог света до Индије и проширио културу коју данас зовемо Хеленизам.
У следећим вековима Грчка историја уклапа се са историјом својих суседа. Рим је придодао Грчку као своју провинцију 146. године пре нове ере. У подели римског царства Грчка је припала Византији али су њени делови често били под влашћу Млетака (Крф, Кефалонија…) и Арапа (Крит). Године 1460 Турци Османлије заузимају већи део Грчке.
У следећим вековима Грчка историја уклапа се са историјом својих суседа. Рим је придодао Грчку као своју провинцију 146. године пре нове ере. У подели римског царства Грчка је припала Византији али су њени делови често били под влашћу Млетака (Крф, Кефалонија…) и Арапа (Крит). Године 1460 Турци Османлије заузимају већи део Грчке.
Александар Македонски